Filozof i travar Božidarka Vidaković pobija teoriju da su za opadanje kose krivi geni


Od ćelavca do čupavca


Ne prihvatam da je genetski zapisano da treba da oćelaviš. Da je tako, rađali bismo se ćelavi. Nijedan muškarac nije ostao bez kose kod mame i tate, nego kad se oženi ili odvoji od roditelja. Ćelave
od stresa!

Jedina veza između Šopenhauera i ćelavosti je Božidarka Vidaković. Sa diplomom filozofa ona je pre trideset godina uvidela da filozofiranje i nije profitabilna grana za goli život i da od traženja suštine čovek ne da ne može da zaradi, već može i propisno da oćelavi. Kant i Hegel sigurno nisu bili primeri vile Ravijojle, kaže. Božidarka je zato pribegla dedukciji i alternativnoj medicini. Primetila je da ulicama Beograda hoda sve više ćelavih, pa pronikla u srž problema. Smišljala je u tezama, korak po korak:
Ako imamo toliko ćelavih, a trave su lekovite, zaključak se nameće – ćelavost je izlečiva!

Odmah zatim patentirala je preparat protiv ćelavosti, mešala
biljke i životinjska ulja i masti, pa tu smesu na određenoj temperaturi iskombinovala sa nekim sastojcima iz domena zvanične medicine. Mućkala godinama da bi danas smela da garantuje da će posle 45 dana korišćenja “subkosa”, kako je krstila melem, svaki ćelavac uspešno biti transformisan u – čupavca.

Za bebu je bitan odnos trava

Kad sam imala 25 godina dobila sam neke bubuljice, išla ovde-onde kod dermatologa, i da mi prijateljica recept da napravim kremu. Vidim prija mi, al nije to to. Prvo sam proučila kožu, promenila odnos propisanih supstanci i počela sama da dodajem trave. Nisam dva puta namazala, a lice mi je sinulo. Onda su žene same počele da mi traže recept. U životu nisam imala ideju da će mi melemi biti glavni posao, seća se Božidarka koja je posle početničkog okršaja sa bubuljicama “osmislila” mast posle koje su druge dve prijateljice, prema medicinskoj dokumentaciji nerotkinje bez šanse za porod, počele da rađaju decu.
-Znala sam da su kantarion i žalfija dobri za ženske stvari, čitava filozofija je pogoditi odnos trava i tajnih supstanci, a sudovi u kojoj se melemi spremaju moraju biti sterilni. Tek kada su se rodila prva deca prijavila sam patent i taj preparat su priznali i medicinari – kaže ova travarka.

– Kako niko dosad nije uspeo da izleči opadanje kose, znala sam da je jako teško. Prvo sam danima mislila zašto čovek ćelavi. Pitala ljude kad i kako su ostali bez kose. Doktori su se složili da je u pitanju genetika. Nije tako! Ne prihvatam da je genetski zapisano da treba da oćelaviš. Da je tako, rađali bi se ćelavi. Nijedan muškarac nije ostao bez kose kod mame i tate, kad je bio okružen brigom roditelja, nego kad se oženi ili odvoji od roditelja. Mučkarci ćelave kad počnu da rade, odu u vojsku, kad osete teškoće. Od stresa. U poslednje vreme, naročito posle bombardovanja, mnogo se devojaka žali na opadanje kose. Ima slučajeva da opadne i 50 odsto vlasišta preko noći. Bila mi je jedna mlada žena kojoj su oba roditelja umrla za mesec dana. Dva meseca posle očeve smrti probudila se i na jastuku zatekla bičeve kose. Šipak genetika! Kad mi dođu pacijenti prvo pitam ko je ćelav u familiji. Iznenadili
biste se koliko njih odgovori da nije niko, a njima glava ko tiganj. I kad dođe pacijent bez dlake na glavi, znam garant je direktor. Ili neki rukovodeći. Oni su najpodložniji. Veća odgovornost – više nerviranja i ode frizura. Znači, trebalo je naći sistem koji bi ponovo naterao dlake da “krenu”, a koji sadrži bakar, cink, silicijum, kao i vitamine A, B i H, jer su oni okidači za rast – kaže Božidarka.

Dlaka posle nicanja aktivno raste oko 1.000 dana, dnevno 0.35 – 0.4 milimetara i može dostići dužinu do 50 centimetara. Zatim ulazi u fazu mirovanja koja traje sto dana, kada konačno ispada. Tada ćelije kože počinju da stvaraju novu dlaku, a broj ciklusa je, veruje se, genetski određen za svaku vlas kod svakog čoveka. Prosečnom zdravom čoveku opadne dnevno od pedeset do sto dlaka kose, dok u ekstremnim situacijama taj proces zakaže, pa se dešava da glavu dnevno napusti i po 700 vlasi. I dok ujutru “bistrite dilemu” što je jastuk očupavio, shvatate da ste osvanuli lakši za polovinu frizure.
– Najbitnije je da ljudi hoće da se leče. Ne moraju da mi veruju. Ima onih što dođu bez ijedne dlake i traže recept da im nikne kosa preko noći. Ćelavili godinama, a hoće “grivu” odjednom. Ne može! Takve metnem na stolicu i prvo objasnim kako preparat radi. Da mora da “umasirava” melem u pravcu kazaljke na satu, tako 15 dana svako veče, i da za to vreme ne sme da pere kosu, to jest ćelu. Trave moraju da prodru kroz kožu i pokrenu ponovni rast. Dovoljne su tri ture. Nekom nikne već posle prvog tretmana, onako kao posle brijanja, a 45 dana je neki rok za dibidus ćelave. Desilo se samo jednom da je jednom čoveku lepo niklo, a on nije masirao povremeno kako sam mu rekla, pa opet oćelavio. Morao sve ispočetka. I iznova mu porasla, ali ne dovoljno, pa još mora da nosi kapu – kaže.

Iako je Božidarkin melem legalna stvar, izlagan dosad na svim viđenijim sajmovima od Beograda do Brisela, regularno odobren u Institutu za zaštitu zdravlja, da bi dokazala delotvornost losiona apelovala je nedavno na javne ličnosti sa deficitom na glavi.

– Pisala sam Batiću. U pismu sam objasnila da je reč o čistoj prirodi, da bih mu besplatno poslala komplet melema i šampona u kabinet, a on samo poštarinu da plati; da proba da zamisli koji bi to bum bio kada bi se za samo mesec i po pojavio na TV-u sa kosom. Kakav plus i njemu i meni. Al nije odgovorio. Otad nikom ne pišem. Htela sam da pomognem, znam da muškarci teško podnose ćelavost. Neki će se pre rastati od žene nego od kose – dodaje. S godinama se izveštila, preparat pravi za nekoliko sati, a postupak pripreme nekad traje nedeljama.
– Teško je naći trave. One najbolje uglavnom stižu sa Zlatibora. Mnogo ima onih koji bi da podvale i moram da otvorim oči i pregledam svaku travku. Žale mi se ljudi da probaju razne preparate za ćelavost i umesto kosa da izraste opadne i ono malo. Kažem im da donesu flašicu da vidim koja je. Uvek me strah da neko nije iskopirao moj preparat, a maže neku vodicu. Mnogo je prevaranata u ovom poslu. To mi je najveća muka. Kukaju mi pacijenti da su probali sve i svašta i da nema nikakvog efekta. Pitaju kako meni da veruju. Kažem: ako su već probali sve nek probaju još jedan, a ako ne upali – brijaću se ako treba na ćelavo!



Tekst i foto: Ivana Ikraš